Током летњег одмора на Хрватском приморју, братанац Милке Л. (61) из Београда претучен у центру Водица, код Шибеника, Хрватска. Притом им поручено "Беж'те кући четници, овде нисте добродошли".
+ + + + + + +
+ + + + + + +
- “Милка Л. је само једна од оних који су наивно поверовали у поруке са хиљаду билборда којим Хрватска позива туристе из Србије да дођу, уживају и оставе новце у "лијепој њиховој", гарантујући им одмор из снова. У својој причи за београдски "Прес", госпођа Милка каже: Отишли смо пуни ведрине и оптимизма, верујући да се за две деценије много тога променило и да су позиви са билборда заиста добронамерни, али смо се после пет дана спаковали и главом без обзира побегли назад, јер ми је један од братанаца брутално претучен, а нама поручено: "Марш ванка из Водица. Беж'те кући четници, овде нисте добродошли" - препричава преплашена жена, инсистирајући да јој новинари "Преса“ не објављују презиме и не фотографишу је с лица, због брата који је остао у Хрватској.“ (Вести, 11.7.2010.)
- "Трећег дана нашег боравка доле, у кући рођаке која је обновљена, пошли смо колима кроз главну улицу у Водицама, оивичену кафићима и фирмираним радњама, нешто налик нашој Страхињића Бана. У једном тренутку пут нам је препречио младић на скутеру, видевши београдске таблице. Братанац који је седео на месту сувозача чуо је како прети и псује, али не и његов брат. Изашао је из кола верујући да се момку покварио мотор и да му треба некаква помоћ. Како је закорачио из аутомобила и крајње добронамерно га упитао: ’Да ли ти треба нека помоћ?’, Хрват га је свом силином ударио лактом у вилицу, а он је као свећа полетео уназад, ударио главом у крило аутомобила и без свести се стропоштао се на земљу. Мислила сам да ћу умрети, да ће ми срце пући, видевши га како непомично лежи." (Вести, 11.7.2010.)
- "После неколико минута се освестио, ставили смо га у кола и побегли одатле, страхујући шта би још могло да нам се догоди. Верујте, толико смо били престрављени да нисмо смели да га одведемо у Дом здравља, не знајући шта би тамо могло да нас снађе и како би нас дочекали, већ смо братанца одвезли приватном лекару који је утврдио да има потрес мозга и повреду од ударца лактом у вилицу. Сачекали смо неколико сати да га прође мучнина и повраћање, спаковали се, сели у аутомобиле и - назад за Београд. Ја, која сам све ове године сањала Водице, моју кућу, повратак, кажем - НИКАД ВИШЕ, исто као и моји братанци који су и вече пре овог несрећног догађаја доживели непријатност којој, ето, нисмо желели да придајемо већи значај. Наиме, док су се колима враћали магистралним путем, неки момак је својим аутомобилом покушао да их изгура с пута и баци на стене, да би, када их је обилазио, прешао руком преко грла, показујући како нас све треба поклати... - завршава своју трауматичну исповест о повратку у земљу са "1.244 оточића" и „најплављим морем на свету", напомињући да је од свега најгори тај свеприсутни осећај страха." (Вести, 11.7.2010.)
- ОПРЕЗ! Хрвати туку српске туристе!, Вести, 11.7.2010.
- Нападнути српски туристи у Хрватској: Беж'те кући, четници, Press, 11.7.2010.
