СРБОФОБИЈА - (1) мржња према свему србском; (2) ширење нетрпељивости и мржње према србској култури, традицији, вери и историји; (3) ширење расне, верске и националне мржње према Србима.
Аутомобил Зорана Радуновића, припадника косметске полиције, запаљен на северу Косова и Метохије, неколико дана након што је тзв. "МУП Косова" донео уредбу којом се забрањује кретање возила са регистарским таблицама Србије.
"Аутомобил припадника косметске полиције, Србина Зорана Радуновића, запаљен је на северу Космета, саопштила је Косовска полицијска служба, преносе београдски медији." (Вести, 16.1.2011.)
"Инцидент се догодио само неколико дана пошто је Министарство унутрашњих послова Космета донело уредбу којом забрањује да се у покрајини крећу возила са новим регистарским таблицама које имају почетна слова градова на Косову, а које од почетка ове године издаје МУП Србије, подсећа АП." (Вести, 16.1.2011.)
Запаљен аутомобил Миодрага Милићевића, радника ОЕБС-а, приштинских регистарских таблица у северном делу Косовске Митровице, након што је на возило бачен молотовљев коктел. Ово је само још један у низу инцидената са севера Косова у којима су мета путнички аутомобили косовских Срба.
"У раним јутарњим сатима у северном делу Косовске Митровице запаљен је аутомобил чији је власник косовски Србин, а у истом инциденту оштећено је још једно возило које се налазило паркирано у непосредној близини." (Вести, 29.11.2010.)
"Регионални портпарол Косовске полицијске службе (КПС) Бесим Хоти изјавио је да је јутрос око 1.30 сати запаљено путничко возило приштинских регистарских ознака у улици Краља Петра и у северном делу Митровице." (Вести, 29.11.2010.)
"Он је додао да је возило запаљено пошто је на њега бачен молотовљев коктел и да је том приликом материјална штета причињена на још једном возилу које је било паркирано у непосредној близини." (Вести, 29.11.2010.)
"Како је јавио митровички Радио Контакт Плус, власник возила које је уништено рано јутрос је Миодраг Милићевић, иначе запослен у регионалној канцеларији ОЕБС-а у северном делу Митровице." (Вести, 29.11.2010.)
"Овим инцидентом настављена је серија инцидената на северу Косова у којима се уништава покретна имовина Срба који раде при међународним организацијама, невладиним организацијама и косовским институцијама." (Вести, 29.11.2010.)
"КПС није успела да открије одговорне ни за претходне сличне инциденте у којима је у минулих неколико месеци на северу Косова уништено више путничких аутомобила чији су власници косовски Срби." (Вести, 29.11.2010.)
На кућу породице Стојковић, у Звечану, на северу Косова и Метохије, рано ујутру бачена граната. Оштећен излог локала који је део куће. Ово је трећи случај напада експлозивним направама на кућу породице Стојковић.
"На кућу породице Стојковић у Звечану на северу Косова рано јутрос бачена је граната, од које нико није повређен, рекао је регионални портпарол Косовске полицијске службе (КПС) Бесим Хоти." (Вести, 15.11.2010.)
"Хоти је прецизирао да је од експлозије, која се догодила око 20 минута после поноћи, оштећен излог локала који је део куће." (Вести, 15.11.2010.)
"Ово је трећи случај напада експлозивним направама на кућу породице Стојковић." (Вести, 15.11.2010.)
Обијене четири куће србских повратника у селу Љевоша, код Пећи.
"Четири куће српских повратника у селу Љевоша у општини Пећ обијене су током протекле ноћи, што је изазвало велику узнемиреност двадесетак Срба који се налазе у овом метохијском селу." (Вести, 16.9.2010.)
"Мештанин Љевоше Ранко Бакић изјавио је Тањугу да су непознате особе провалиле у куће Момчила Ашанина, Обрада Марковића и Славице и Драгољуба Бакића." (Вести, 16.9.2010.)
Бачена експлозивна направа на кућу србског полицајца у насељу Ђуровићи у Зубином Потоку и причињена знатна материјална штета на два паркирана аутомобила у истом дворишту.
"На кућу полицајца Србина у насељу Ђуровићи у Зубином Потоку ноћас је бачена експлозивна направа, али срећом нико није повређен, а на два паркирана аутомобила у дворишту причињена је знатна материјална штета." (Вести, 31.5.2010.)
Бачена запаљива направа на аутомобил паркиран испред куће А.Р. у Звечану.
"Непозната лица бацила су запаљиву направу на аутомобил паркиран испред куће власника А.Р. у улици Владе Ћетковића у Звечану, саопштено је у понедељак из Косовске полицијске службе." (Вести, 11.1.2010.)
"У инциденту који се догодио у недељу ујутро делимично је запаљено возило марке "БМW X5" београдских регистарских ознака, на које је бачена пластична флаша напуњена бензином." (Вести, 11.1.2010.)
"Најмање 30 православних храмова или потпуно уништено, или оштећено (више или мање), најчешће подметањем пожара, или додатно оштећено ио демолирано (нпр. храмови који су већ раније нападани)". Извор: Епархија рашко-призренска КиМ инфо служба, Грачаница, 26.4.2004.
1) Храм Богородице Љевишке (Призрен) - запаљен изнутра, фреске из периода 12-14. века тешко оштећене, олтарски простор оскрнављен, часна трпеза поломљена
2) Храм Христа Спаса (Призрен) - запаљен
3) Саборни храм Св. великомученика Георгија (Призрен) - спаљен и миниран
4) Црква св. Николаја (Призрен) - запаљена изнутра
5) Црква св. Георгија (Призрен) - запаљена изнутра
6) Црква св. Недеље (Призрен) - спаљена
7) Црква св. Пантелејмона (Призрен) - спаљена
8) Црква св. Козме и Дамјана (Призрен) - спаљена
9) Црква св. Недеље (Живињане, код Призрена) - минирана, експлозија комплетно уништила цркву.
10) Манастир Светих Архангела (Призрен) - опљачкан, спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили.
- Богословија Св. Кирила и Методија (Православна Богословија у центру Призрена и три православне цркве) – запаљене
Владичански двор у Призрену – запаљен; поред двора запаљена је још једна црквена зграда у којој је живео црквењак.
11. Црква Свете Недеље (Брњача код Ораховца) - запаљена и уништена; запаљен и парохијски дом.
12. Црква Успења Пресвете Богородице (Ђаковица) – запаљена, са старим и новим парохијским домом, а наредних дана сравњена са земљом.
Саборна Црква Свете Тројице (Ђаковица) – систематски разнети остаци цркве, два звоника сравњена са земљом, и на том месту направљен парк.
13. Црква Св. Лазара (Пишкоте, код Ђаковице) - потпуно уништена са околним гробљем; парохијски дом додатно руиниран.
14. Црква Св. Илије (код Бистразина, Ђаковица) - уништена.
15. Манастир Девич (Србица) - спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, и у њој ложена ватра; уништено још око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складиста, штале итд).
16. Црква Св. Јована Претече, тзв. Митрополија са парохијским домом и свештеничким становима (Пећ) - запаљена, изнутра потпуно руинирана.
17. Црква Пресвете Богородице (Бело Поље код Пећи) - поново оштећена подметањем пожара; поред цркве запаљен и парохијски дом.
18. Саборни храм цара Уроша (Урошевац) - 3 ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар, разорено градско гробље; спаљено и пет србских кућа.
19. Црква св. Илије (село Некодим, Урошевац) - црква уништена са локалним гробљем.
20. Црква Св. Петра и Павла (у Талиновцима, Урошевац) – запаљена, и унистено православно гробље
21. Црква Пресвете Богородице (у селу Совтовић, Урошевац) – уништена, заједно са православним гробљем.
22. Црква у Доњој Слапашници (Косовска Каменица) - каменована и поразбијана су стакла на прозорима; неколико околних србских кућа је демолирано.
23. Црква св. Архангела Михаила (у Штимљу) – запаљена, а затим додатно оштећена и иконе поразбијане; запаљена и једна србска кућа.
24. Црква св. Николе (у Приштини) - отворена ватра из аутоматског оружја према њој, црква спаљена, са парохијским домом, и у њој је изгорео иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива.
25. Црква Св. Николе (Косово Поље) - запаљена и оскрнављена, унутрашњост храма потпуно демолирана, парохијски дом проваљен и опљачкан.
26. Црква Св. Катарине (у Бресју поред Косова Поља) – проваљена и оскрнављена.
27. Црква Св. Илије (Вучитрн) - потпуно спаљена; такође, уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама.
28. Црква Св. Михаила (у Обилићу) - Албанци наложили аутомобилске гуме у храму; црква, бројне србске куће и станови запаљени.
29. Црква Св. Саве (у јужном делу Косовске Митровице) - паљена два пута заредом (молотовељев коктел бачен у двориште православне цркве у јужној Митровици); неколико оближњих кућа запаљено; поред цркве, нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти.
30. Црква Св. Андреја (у Подујеву) - храм уништен, заједно са гробљем (Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо); део храма миниран а звоник потпуно уништен експлозивним средствима, као и зид који је окруживао цркву.
Војна акција "Олуја" (4-7.8.1995.). Током војне акције хрватске војске "Олуја" убијено преко 600 и протерано преко 150.000 Срба, као и спаљено преко 22.000 србских кућа.
"Истраживања која је провео Хрватски хелсиншки одбор, показала су да је у коловозу и рујну 1995., у тијеку и након завршетка војних дјеловања, на акцијом интегрираноме територију убијено више од 600 цивила и спаљено више од 22.000 кућа. Из страха за особну сигурност као и на наговор крајинских власти Хрватску је тада напустило више од 150.000 њезиних дотадашњих становника, углавном Срба. Њихов повратак био је отежан због неуспостављања мјера сигурности и правне државе на том дијелу територија Републике Хрватске, закашњелог процесуирања ратних злочина, неучинковитих програма повратка и преспорих државних господарских мјера потицања обнове. Синергија наведених елемената резултирала је трајним исељавањем српског становништва са петине хрватског територија у мјери која има учинке етничког чишћења." (Documenta, 13.4.2011. )
"Подсјећамо на неке јавности познате непроцесуиране злочине:
• У вријеме трајања војно редарствене акције „Олуја“ 6. коловоза 1995. у мјесту Голубић крај Книна убијено је најмање 10 цивила. Злочини нису процесуирани.
• Убојства најмање петоро цивила у Мокром Пољу (Книн) започела су 6. коловоза тијеком акције „Олуја“ и наставила се након завршетка војног дјеловања. Злочини нису процесуирани.
• Између 7. и 8. коловоза 1995. у нападима на избјегличку колону између Глине и Двора погинуло је неколико десетака цивила с подручја опћина Глина, Топуско, Гвозд и Војнић. Злочини нису процесуирани.
• У мјесту Комић (Кореница) 12. коловоза 1995. убијено је деветеро цивила. Злочини нису процесуирани.
• 25. коловоза 1995. у селу Грубори (Книн) убијено је шестеро цивила. Након суставног прикривања злочина, о чему је пред МКСЈ свједочило више особа, ЖДО из Загреба подигло је 15. просинца 2010. године оптужницу против тројице хрватских држављана Ф. Д. (1963.), Б. К. (1957.) и И. Б. (1973.) због почињења казненог дјела ратног злочина против цивилног становништва из чл. 120. ст. 1. Основног кривичног закона Републике Хрватске.
• Дана 27. коловоза 1995. године, око 16,00 сати у селу Гошић (Кистање) убијено је седморо цивила. ЖДО из Задра подигло је оптужницу бр. КТ-83/96 од 13. вељаче 1996, али због недостатка чврстих доказа поступак је враћен у стадиј истраге против непознатих починитеља.
• За вријеме ВРА “Олуја”, па до конца 1995. године у селу Кијани (Грачац), према Извјештају ХХО-а регистрирано је 14 убијених цивила, међу којима девет жена. Злочини нису процесуирани
• Дана 28. рујна 1995. године, у селу Вариводе (Кистање) око 17,00 – 17,30 сати, убијено је деветоро цивила. За злочин се сумњичило шесторицу припадника хрватских редарствених снага, но након поступка пред Жупанијским судом у Задру те поновљеног суђења на Жупанијском суду у Шибенику, оптуженици су ослобођени кривње, чиме је истрага враћена на почетак, против непознатих починитеља. Ни осам година након завршеног поступка пред шибенским судом нема нових сазнања те прогона починитеља тог злочина." (Documenta, 13.4.2011. )
"Према подацима које је прикупио Хрватски хелсиншки одбор, Хрватску је из страха за особну сигурност и на наговор власти самопроглашене Републике Српске Крајине тада напустило више од 150.000 њених дотадашњих становника, махом српске националности. Њихов повратак, упозорава Доцумента, био је отежан због неуспостављања мјера сигурности и правне државе на том дијелу територија Републике Хрватске, закашњелог процесуирања ратних злочина, неучинковитих програма повратка и преспорих државних господарских мјера потицања обнове." (Индекс, 13.4.2011.)
Изгон Срба, последица војне акције "Олуја"
За покој душа погинулих и убијених у акцији "Олуја"
