24. марта 1999. почиње бомбардовање Југославије (Србије и Црне Горе) од стране НАТО снага, цинично названа "Милосрдни анђео". Бомбардовање је трајало до 10.6.1999. (свеукупно 78 дана). Напади на Југославију почели су око 19:30 часова на основу наређења, тадашњег генералног секретара НАТО-а, Хавијера Солане, ваздушним нападима на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте.

У нападу на СР Југославију учествовало је 13 од 19 земаља НАТО-а: САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија, Канада, Шпанија, Португалија, Данска, Турска, Холандија, Белгија и Норвешка. Исланд и Луксембург нису учествовале јер нису имале ваздушне снаге, Грчка није учествовала из политичких разлога а Мађарска, Чешка и Пољска су се тек биле придружиле НАТО-у и још нису биле постале део његовог војног апарата. (Википедија) Нападе су подржали и сви наши суседи (свеукупно 27 земаља).
 
Процењује се да је приликом бомбардовања погинуло око 2.500 цивила и раљено још око 6.000 а скоро половина су деца.

"Осам земаља чланица НАТО - САД, Велика Британија, Канада, Француска, Немачка, Италија, Холандија и Шпанија учествују у нападима на циљеве у Југославији, саопштили су британски званичници на Европском самиту у Берлину. Према истим изворима, 13 земаља НАТО своје авионе ставило је на располагање Савезу за те операције. Напади имају за циљ „објекте противваздушне одбране свуда у Југославији"." (Глас, 25.4.1999.)

""Поред многобројних жртава бомбардовања 1999. године страдало је и 89 деце, а међу њима најмлађа Милица Ракић, Марко Симић и многа друга, која данас нису у прилици да се играју у парковима Србије", рекао је Мартиновић." (РТС, 24.3.2010.)

"Бомбардовање Србије је била прва акција НАТО за 50 година његовог постојања, која никада није названа ратом, иако је на Србију бачено више од 37.000 пројектила, односно 20.000 тона експлозива, укључујући забрањена експлозивна средства - додао је Јелић." (Глас, 24.3.2010.)

"НАТО је изводио нападе на СРЈ са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, а у неким операцијама учествовали су и стратешки бомбардери који су полетали из база у западној Европи, па и из САД." (РТВ, 24.3.2010.)


"Напади су трајали 11 недеља и у њима је погинуло око 2.500 цивила. Бомбардовање Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности." (Б92, 24.3.2011.)

"Акција "Милосрдни анђео", како је названо бомбардовање тадашње СРЈ, трајала је 78 дана. Погинуло је око 2.500 цивила и око хиљаду припадника војске и полиције.
Рањено је око шест хиљада цивила, а скоро половина су деца. Тешко су разорени инфраструктура, привреда, здравствени центри, школе, медијске куће..." (Б92, 24.3.2011.)

ИЗВОРИ:

1. Агресија на Југославију!, Глас јавности, 25.3.1999. 
2. Представљена књига Правног факултета о НАТО бомбардовању, РТВ, 10.6.2009. 
3. Сећање на жртве бомбардовања, Радио-телевизија Србије, 24.3.2010. 
4. Једанаест година од почетка НАТО бомбардовања, Радио-телевизија Војводине, 24.3.2010. 
5. Једанаест година од почетка НАТО бомбардовања, Блиц, 24.3.2010. 
6. Фотогалерија: 11 година НАТО бомбардовања СР Југославије, Блиц, 24.3.2010. 
7. Сјећање на жртве бомбардовања, Радио-телевизија Републике Српске, 24.3.2011. 
8. Сећање на жртве НАТО бомбардовања, Б92, 24.3.2011. 
9. 1999 NATO bombing of Yugoslavia, Wikipedia 
10. Civilian casualties during Operation Allied Force, Wikipedia 
11. НАТО снаге у Операцији Савезничка снага, Википедија 
12. Хронологија НАТО бомбардовања СРЈ, Википедија 
13. Нови круг балканског пакла, Српско наслеђе 
14. Цвеће и венци за Милицу Ракић, Глас јавности, 24.3.2010.

Војна акција "Олуја" (4-7.8.1995.). Током војне акције хрватске војске "Олуја" убијено преко 600 и протерано преко 150.000 Срба, као и спаљено преко 22.000 србских кућа.

"Истраживања која је провео Хрватски хелсиншки одбор, показала су да је у коловозу и рујну 1995., у тијеку и након завршетка војних дјеловања, на акцијом интегрираноме територију убијено више од 600 цивила и спаљено више од 22.000 кућа. Из страха за особну сигурност као и на наговор крајинских власти Хрватску је тада напустило више од 150.000 њезиних дотадашњих становника, углавном Срба. Њихов повратак био је отежан због неуспостављања мјера сигурности и правне државе на том дијелу територија Републике Хрватске, закашњелог процесуирања ратних злочина, неучинковитих програма повратка и преспорих државних господарских мјера потицања обнове. Синергија наведених елемената резултирала је трајним исељавањем српског становништва са петине хрватског територија у мјери која има учинке етничког чишћења." (Documenta, 13.4.2011. )

"Подсјећамо на неке јавности познате непроцесуиране злочине:
• У вријеме трајања војно редарствене акције „Олуја“ 6. коловоза 1995. у мјесту Голубић крај Книна убијено је најмање 10 цивила. Злочини нису процесуирани.
• Убојства најмање петоро цивила у Мокром Пољу (Книн) започела су 6. коловоза тијеком акције „Олуја“ и наставила се након завршетка војног дјеловања. Злочини нису процесуирани.
• Између 7. и 8. коловоза 1995. у нападима на избјегличку колону између Глине и Двора погинуло је неколико десетака цивила с подручја опћина Глина, Топуско, Гвозд и Војнић. Злочини нису процесуирани.
• У мјесту Комић (Кореница) 12. коловоза 1995. убијено је деветеро цивила. Злочини нису процесуирани.
• 25. коловоза 1995. у селу Грубори (Книн) убијено је шестеро цивила. Након суставног прикривања злочина, о чему је пред МКСЈ свједочило више особа, ЖДО из Загреба подигло је 15. просинца 2010. године оптужницу против тројице хрватских држављана Ф. Д. (1963.), Б. К. (1957.) и И. Б. (1973.) због почињења казненог дјела ратног злочина против цивилног становништва из чл. 120. ст. 1. Основног кривичног закона Републике Хрватске.
• Дана 27. коловоза 1995. године, око 16,00 сати у селу Гошић (Кистање) убијено је седморо цивила. ЖДО из Задра подигло је оптужницу бр. КТ-83/96 од 13. вељаче 1996, али због недостатка чврстих доказа поступак је враћен у стадиј истраге против непознатих починитеља.
• За вријеме ВРА “Олуја”, па до конца 1995. године у селу Кијани (Грачац), према Извјештају ХХО-а регистрирано је 14 убијених цивила, међу којима девет жена. Злочини нису процесуирани
• Дана 28. рујна 1995. године, у селу Вариводе (Кистање) око 17,00 – 17,30 сати, убијено је деветоро цивила. За злочин се сумњичило шесторицу припадника хрватских редарствених снага, но након поступка пред Жупанијским судом у Задру те поновљеног суђења на Жупанијском суду у Шибенику, оптуженици су ослобођени кривње, чиме је истрага враћена на почетак, против непознатих починитеља. Ни осам година након завршеног поступка пред шибенским судом нема нових сазнања те прогона починитеља тог злочина." (Documenta, 13.4.2011. )

"Према подацима које је прикупио Хрватски хелсиншки одбор, Хрватску је из страха за особну сигурност и на наговор власти самопроглашене Републике Српске Крајине тада напустило више од 150.000 њених дотадашњих становника, махом српске националности. Њихов повратак, упозорава Доцумента, био је отежан због неуспостављања мјера сигурности и правне државе на том дијелу територија Републике Хрватске, закашњелог процесуирања ратних злочина, неучинковитих програма повратка и преспорих државних господарских мјера потицања обнове." (Индекс, 13.4.2011.)

Изгон Срба, последица војне акције "Олуја"

За покој душа погинулих и убијених у акцији "Олуја"

ИЗВОРИ:

• Расправа о пресуди МКСЈ у предмету Готовина, Чермак, Маркач, Documenta, 18.4.2011.
• Приопћење о непроцесуираним злочинима у тијеку и непосредно након ВРА "Олуја", Documenta, 13.4.2011.
• Репови„Олује“: Тко ће одговарати за 600 убијених цивила и 22.000 спаљених кућа?, Индекс, 13.4.2011.